Масер ме је довео до сквирта

Нисам тамо ишла са таквом намером. Само сам хтела да се решим тог проклетог грча у врату. Тридесет седам година, муж, двоје деце, кредит и леђа која стално боле од тога што се погрбљена надвијам над лаптопом у кухињи, док Марко гледа телевизију. Марко је мој муж. Добар човек, али његова идеја масаже је да ме лупи по гузи и каже: „Иди у салон, опусти се.“

И отишла сам. Нашла сам неки спа близу посла, узела попуст на „класичну масажу за двоје“ и заказала. Назив је звучао помпезно, а у стварности — обичан подрумски кабинет, мирис уља и тамјана, у позадини она досадна музика са китовима. И масер.

Никола. Двадесет осам. Одмах сам то прочитала на сертификату на зиду док је загревао уље. Висок, жилав, а руке — посебна прича. Не мекане канцеларијске шаке, већ јаке, са дугим прстима, и на левој руци тетоважа, нека геометрија која нестаје испод рукава мајице. Тамне очи, мирне, без оне глупе услужности. Није ме гледао као клијенткињу, већ као тело које треба добро разрадити. И то ме је узбудило. Одмах. Стојим ту у баде-мантилу и мислим: „Ана, будало. Имаш мужа код куће, а гледаш у неког истетовираног типа.“

— Лези на стомак, Ана. Диши слободно. Ако боли или је превруће — реци, — његов глас је био низак, без икаквог умиљавања.

Легла сам на стомак, лицем у отвор стола, осећајући се као потпуна будала. Наравно да ме је замолио да скинем баде-мантил. Остала сам само у гаћицама. Обичним, памучним, беж.

Његове руке су додирнуле моја леђа. Уље је било топло, прсти још топлији. Почео је од доњег дела леђа и ја сам издисала. Само сам се опустила. Палчеви су му клизили дуж кичме, притискали тачке, разбијали ту камену напетост. Онда су му руке кренуле ниже.

— Карлица је укочена, — констатовао је мирно. — Крсна кост тврда. Прећи ћу преко задњице и бутина, важи?

Нешто сам промрмљала у чаршав. И он је почео. Прсти су му се утискивали у моју задњицу са таквом снагом и сигурношћу да ми је застало дисање. Није сваки час питао да ли ми одговара. Само је радио свој посао. Али као да моје тело познаје боље од мене. Сваки покрет је слао топлоту негде доле у стомак. Загризла сам усну, надајући се да ће та глупа музика прикрити моје дисање.

— Напетост иде у ноге, — његов глас је био близу мог уха. — Сада ћу радити задњу страну бутина. Опусти се максимално.

Померио је чаршав, откривајући ми ноге скоро до саме задњице. И прешао руком од колена нагоре, дуж унутрашње стране бутине. Полако. Врло полако. Готово додирујући место између ногу кроз тканину. Тргнула сам се. Унутра се све стегло.

— Лези мирно, — рекао је, и у гласу му се већ појавило нешто друго. — Приводни мишићи су превише затегнути. Мора да се ради дубље.

То „дубље“ значило је да су му прсти поново прошли унутрашњом страном бутине, закачивши најосетљивије место. Гаћице су ми већ биле потпуно мокре. Схватила сам да ово више није само масажа. Да треба да устанем и одем. Али уместо тога, само сам мало више раширила ноге, ни сама не схватајући.

Дала сам му приступ…

Осмехнуо се. Нисам му видела лице, али сам то осетила.

— Окrenи се на леђа, Ана, — рекао је Никола.

— Зашто? — глас ми је задрхтао. — Радили смо леђа…

— Радимо цело тело, — прекинуо ме је. — Предња страна бутина, стомак. Или журиш?

Полако сам се окренула. Лежати на леђима, готово гола пред њим, било је сто пута горе. Моје груди су се рашириле под сопственом тежином, брадавице, тврде као каменчићи, јасно су се оцртавале кроз тканину. Гледала сам у плафон, осећајући како ми срце лупа као лудо.

Почео је од ногу. Масирао стопала, листове, колена. Онда је кренуо више. Његови прсти су се поново увукли у унутрашњу страну бутина, ближе препонама. Загризла сам прсте да не застенем. Размицао ми је ноге својим, радећи на обе истовремено.

— Погледај ме, Ана, — рекао је изненада.

Подигла сам поглед. Стајао је изнад мене. Склонио је једну руку са моје бутине и превукао прстом право по средини мојих гаћица, преко мокре тканине.

— Мокра, — констатовао је. — Баш. Хоћеш да наставим?

Уместо одговора, подигла сам кукове према његовој руци. Марко, породица, кредит — све је нестало у том тренутку. Остала је само ова просторија, мирис уља и његове руке.

— Скини их, — прошапутала сам.

Није оклевао. Једним покретом ми је свукао гаћице и бацио их на под. Лежала сам пред њим потпуно гола, раширених ногу, осећајући како влага тече по столу. Стид и узбуђење су се помешали.

Никола је сипао још уља у дланове и протрљао их.

— Опусти се, — рекао је тихо. — Биће ти лепо.

Није журио. Није одмах убацио прсте. Почео је од клиториса. Уље се мешало са мојом влагом, а његов прст је правио кругове око најосетљивијег места, час притискајући, час се скоро повлачећи. То је била права тортура. Извила сам се на столу, хватајући се за ивице.

— Никола… — застенала сам, више се не суздржавајући. — Молим те…

— „Молим те“ шта? — његов прст је клизнуо ниже, ка улазу, и лагано ушао, само један зглоб. — Реци.

— Ради то прстима, — прошапутала сам, гледајући га право у очи. — Молим те, само уради.

То је чекао. Одмах је гурнуо два прста у мене. Дубоко. До краја. Крикнула сам од шока и ужитка. Нико ме никад није тако дирао. Марко је то радио пажљиво, мирно. А Никола је радио као хирург, налазећи у мени тачке за које нисам ни знала да постоје. Његови прсти су се савијали, притискали предњи зид, кретали се у ритму од ког ми се губила свест.

Сагнуо се и узео моју брадавицу у уста. Прво једну, па другу, лагано гризући и сисајући, док му прсти нису стали ни на секунду.

— Хајде, Ана, — шапутао је у моје груди. — Сврши за мене. Хоћу да видим.

Осетила сам како се у мени гради нешто огромно, непознато. Обичан оргазам је кратак, а ово је било као талас који расте. Притисак у доњем стомаку постао је неподношљив.

— Сад ћу… да се упишам! — викнула сам у паници, покушавајући да скупим ноге.

— Не стај, — рекао је оштро, додајући трећи прст и појачавајући притисак. — Није мокраћа. То је сквирт. Опусти се и пусти да изађе!

Дисала сам тешко, осећајући се потпуно испражњено. Мокра мрља испод мене била је велика. Али у глави ми је била само једна мисао: то није довољно.

Подигла сам се и села на сто, гледајући у избочину у његовим панталонама. Јасну избочину.

— А ти? — упитала сам промукло.

— А ја шта? — насмешио се, не скидајући поглед са мене.

— Хоћу да ме узмеш својим курацем.

Није му требало понављати. Једним покретом је спустио панталоне и боксерице. Његов курац је био баш онакав какав сам замишљала — дуг, дебео, са тешком главицом. Није био ни потпуно тврд, само наливен крвљу, и зато је деловао још масивније. Никола је пришао ближе, ухватио ме за кукове и окренуо леђима ка себи, нагнувши ме напред преко стола.

— Нагни се. Држи се за ивицу.

Послушала сам, извијајући леђа и избацујући задњицу уназад. Прешао је главицом преко мојих мокрих, отечених усана, размазујући влагу.

— Већ спремна, — промрмљао је и ушао.

Једним потезом. До краја.

Задихала сам се, осећајући како ме потпуно испуњава. Био је свуда у мени. Одмах је почео да се креће, снажно и дубоко, његови покрети су били чврсти. Звуци су ми измицали при сваком потиску.

— Свиђа ти се? — упитао је тешко дишући, хватајући ме за косу и повлачећи главу уназад.

— Да! — викнула сам. — Јаче!

Ритам се убрзао. Сто се тресао, нешто је пало на под. Осећала сам како скоро излази до краја, па поново улази дубоко. Други талас је дошао брзо, помешан са напетошћу и позом. Свршила сам поново, стежећи га толико да је зарежао.

— Сад, — рекао је кратко, извлачећи се из мене и окрећући ме на леђа. — На лице.

Нагнуо се изнад мене, померајући се испред мојих уста. Лице му је било затегнуто. Отворила сам уста и испружила језик. Први млаз је погодио усне, други образ, трећи језик. Густо, топло. Наставио је неко време, трљајући главицом о моје усне. Прогутала сам и гледала га одоздо, осећајући се потпуно изложено — и то је било интензивно.

Неколико минута смо ћутали. Узео је пешкир, обрисао ми лице, затим сто, и бацио ми баде-мантил.

— Воду? Чај? — упитао је мирно.

— Воду, — одговорила сам промукло.

Изаашао је, а ја сам остала да лежим, гледајући у плафон. Мисли су се споро кретале. Шта сам управо урадила? Преварила сам мужа. Са масером. Већ први пут. И било ми је… свеједно. Осећала сам се добро. Први пут после много година нисам се осећала као мајка или жена, већ као жена. Пожељна.

Отишла сам одатле на дрхтавим ногама. Села сам у кола и погледала се у ретровизор: коса разбарушена, усне мало отечене, али очи… живе. Марко је звао, питао где је вечера. Одбила сам позив.

Никола је био у праву. Вратићу се. Та ноћ са мужем биће мучна, јер ћу затворити очи и сећати се туђих прстију у себи, туђег тела близу уста и тог неконтролисаног налета на масажном столу.

Покренула сам мотор. Гаћице су биле неудобне, укрућене од осушених течности, али нисам хтела да их перем. Хтела сам да их задржим такве. Да сачувам ту успомену.

Код куће су ме чекали тигањ и Марко. А у телефону — визит-карта спа центра са именом „Никола“. Заказала сам за следећи четвртак. „Антицелулит масажа“.

Сада тачно знам шта значи права, дубока обрада.