Prvi lezbejski orgazam u autobusu

Često moram da putujem zbog posla u susedni grad, jednom mesečno, a ponekad i češće, moj dan počinje čekanjem autobusa u šest ujutru na autobuskoj stanici. Neispavana, stojiš po svakom vremenu pod nadstrešnicom na peronu i gledaš kako se stanica budi, ljudi, neko negde ide, neko odnekud dolazi. Ima u svemu tome neka posebna romantika, uvek mi je bilo zanimljivo da posmatram te ljude.

Put traje oko četiri sata, a uveče, već skoro noću, vraćam se nazad istim putem. I uvek je autobus ogroman, ali popunjen najviše do trećine, ja se uvek trudim da odem na poslednja sedišta i tamo provodim vreme čitajući knjigu, slušajući muziku ili jednostavno zaspim uz lagano ljuljanje autobusa.

Ova vožnja se ispostavila zanimljivom zbog još jedne putnice mojih godina na zadnjem sedištu. Bila je prijatnog izgleda, a najzanimljivije kod nje bilo je to što je svojim izgledom podsećala na mene, bilo je to neobično.

Već je bilo osam uveče, napolju je polako padao mrak, autobus je bio skoro prazan — narednih pet redova ispred zadnjih sedišta bilo je prazno, što mi je uvek prijalo. Sedela sam sa knjigom, čitala i krajičkom oka posmatrala devojku. Ona je nešto uporno tražila u svom rancu, a onda, očigledno bezuspešno, obratila mi se:

— Zdravo, izvini što te prekidam, imaš li vlažne maramice?

— Zdravo, imam.

Izvadila sam iz bočnog džepa svog ranca malo pakovanje i dala joj.

Učinilo mi se da joj zapravo nisu bile potrebne, delovala je pomalo nervozno, bilo je veoma zanimljivo posmatrati je. Devojka je nastavila razgovor, trudeći se da ne bude nametljiva.

— Ideš kući? Ili od kuće? — brišući ruke maramicom, pitala je.

— Kući, išla sam poslovno na jedan dan.

— Super, i ja idem kući od roditelja. Inače, ja sam Milica.

Pružila mi je ruku, uzvratila sam rukovanjem.

— Ja sam Ana, — odgovorila sam uz osmeh, nova poznanica mi se očigledno dopala.

— Ako nemaš ništa protiv, mogu da sednem pored tebe? — pomalo stidljivo me je Milica gledala upitno.

— Da, naravno, sedi, u društvu je put zanimljiviji.

Posle sat vremena već smo znale mnogo toga jedna o drugoj. Milica je bila studentkinja, na poslednjoj godini fakulteta. Bila je fantastična sagovornica. Toliko je bilo prijatno pričati sa njom da nisam odmah shvatila da pokazuje pojačano interesovanje za mene — otprilike kao muškarac koji se prvi put zainteresuje za devojku. Njena pitanja su u početku delovala sasvim normalno, o momcima, o poslu, ali onda je počela da me pita kako gledam na odnose sa devojkama i počela je da daje prilično otvorene komplimente mom izgledu.

Nisam znala kako da reagujem, ali nešto u meni je govorilo: „ovo mi se sviđa“.

Milica me je privlačila kao magnet. Njeni pokreti, njen glas, oči — to su bile duboke zelene oči sa dugim trepavicama. Gledala me je bez prestanka. Bilo je nešto neobično u Milici, ali još nisam mogla da shvatim šta.

— Ana, iskreno, započela sam razgovor jer si mi se svidela. Dugo sam te posmatrala na peronu. Izvini na otvorenosti, ali ja volim devojke. I želim da to odmah znaš.

Ta vest me je malo zbunila, ali sam uvek na to gledala normalno, iako sam, naravno, više volela momke. Razgovor je zatim prešao u novu, meni nepoznatu ravan. Milica me je pitala stvari čiji su me odgovori terali da pocrvenim i da se postidim, ali sam odgovarala na svako pitanje. Potpuno očarana njome, delila sam najintimnije stvari. Kada smo počele da pričamo o seksu, shvatila sam da me to uzbuđuje. Nisam razumela šta da radim s tim, ali sam sigurno znala da sam uzbuđena — tako nešto mi se nije desilo ni sa jednim muškarcem.

Do autobuske stanice ostalo je oko sat i po. Vreme je letelo, a Milica je već sedela pored mene, naslonivši butinu uz moju. Sve što je sledilo ličilo je na sladak san.

— Ana, želim da te poljubim. Tvoje usne su tako primamljive i ne mogu da prestanem da mislim o njima, — rekla je Milica uz vidljivo uzbuđenje, gledajući me pravo u oči.

Očigledno se plašila da će moja reakcija biti negativna. Ali nisam mogla ništa da kažem — izgleda da sam i ja to želela i uspela sam samo da klimnem glavom u znak odobravanja.

Milica je desnom rukom zaronila u moju kosu i strasno se spojila sa mojim usnama. Ljubila me je tako slatko i istovremeno tako pohlepno da mi se zavrtelo u glavi. Ruke su joj drhtale. Okrenula se ka meni koliko su sedišta dozvoljavala. Mene je, naprotiv, pritisnula leđima uz sedište, nastavljajući da mi miluje kosu i ljubi me. Druga ruka je već klizila ispod moje bluze. Nivo uzbuđenja kod obe bio je maksimalan.

Dodiri su delovali kao blaženstvo. Svaki dodir njenih ruku terao me je da zadrhtim.

Želje žene može da razume samo druga žena.

Milica je stigla do mojih grudi. Provukla je ruku ispod grudnjaka, stiskala moje grudi, prstima dodirivala bradavice. Postale su tvrde i osetljive. Počela je lagano da ih stišće vrhovima prstiju. To me je nateralo da zastenjem, ali sam razumela da ne smem da pravim buku i suzdržavala sam uzdahe, ljubeći je.

Napolju je već bio mrak, nismo privlačile pažnju putnika, ali pomisao da nas mogu videti davala je neverovatnu dozu adrenalina, pojačavajući sva osećanja.

Zaustavivši se na trenutak, Milica je postavila najvažnije pitanje za nju:

— Da li želiš da nastavimo? — i dalje mi je stiskala grudi, disanje joj je bilo ubrzano.

— Jako, — odgovorila sam skoro šapatom.

Milica je pustila moje grudi i već ljubila moj vrat, grickala resicu uha i šapnula:

— Želim te.

Ponovo mi se zamračilo pred očima. Nisam mogla normalno da dišem, noge su mi drhtale od napetosti i želje. Gaćice su mi bile potpuno mokre.

Milicina ruka klizila je po mom stomaku, niz nogu, krećući se ka ivici suknje. Kako je dobro što sam imala čarape, pomislila sam, razmičući noge malo više. Želela sam da njena ruka što pre bude između mojih nogu.

Očigledno joj se taj poziv dopao.

Vrhovima prstiju dotakla je moje gaćice, prelazeći odozgo nadole — tamo gde je već bilo vlažno i toplo. Pomaknuvši ih, milovala je usne i klitoris. Bilo je tako nežno. Njena ruka je bila mala i uspevala je da me miluje izuzetno pažljivo.

Činilo se da je moja vlaga već tekla niz moje noge, kvaseći sve, uključujući sedište i suknju. Nije me bilo briga — želela sam to više nego bilo šta u životu.

Njeni prsti su se kretali sigurno. Vrlo brzo su već dva bila u meni, a palac je masirao klitoris. Nisam želela samo da stenjem — želela sam da vrištim od zadovoljstva. Izvijala sam se, osećajući kako se orgazam približava.

Jedan topli talas za drugim prolazio je kroz moje telo.

Osetivši da dolazi, Milica mi je ponovo zatvorila usta poljupcem i ubrzala. Posle nekoliko sekundi sam svršila.

Bila sam u takvoj euforiji da u tom trenutku nisam želela ništa osim da nastavimo, da se ne zaustavimo ni na sekund.

Milica je bila uzbuđena ništa manje od mene, ali se bolje kontrolisala. Nije ni pomislila da stane i nastavila je da gura svoje prste dublje u mene. Već su bila četiri. Njena ruka je bila potpuno mokra, a ja sam sve više širila noge, želeći da je osetim još dublje.

Moj klitoris je bio nabrekao, svaki dodir izazivao je neverovatne senzacije. Njena ruka je skoro potpuno bila u meni. Prstima je pritiskala gornji zid i ponovo su nailazili talasi orgazma.

Niz moja leđa slivale su se kapljice znoja, bukvalno sam gorela iznutra.

Ruka se kretala brže i grublje. Milica mi je drugom rukom zatvorila usta i šaputala da ćutim. Bilo je gotovo nemoguće kontrolisati — moje telo se treslo u orgazmu.

Tek kada sam se iscrpljeno opustila i uspela da udahnem punim plućima, Milica je izvukla ruku iz mene, otkopčala svoje pantalone i ubacila tu ruku u svoje gaćice.

Milovala je sebe, izvijala se na sedištu i tražila od mene samo da gledam.

A ja više ništa nisam mogla da radim. Potpuno zaljubljena u nju, gledala sam kako doživljava jedan orgazam za drugim, grizući usne skoro do krvi, samo da se ne čuju njeni uzdasi.

Maramice su nam zaista dobro došle kada smo se sabrale. Morale smo brzo da se sredimo — već smo ulazile u grad, i vozač je svakog trenutka mogao da upali svetla u autobusu.

Obe smo osećale jak miris seksa na zadnjem sedištu. Delovalo je kao da ceo autobus oseća isto.

— Gde treba da ideš sa stanice? — pitala sam.

— Ka fakultetu. Moj stan je blizu, — odgovorila je Milica.

— I ja živim u tom pravcu… možda da ideš kod mene?

Gledala sam je sa nadom. Nisam želela da se rastanemo.

— Sa zadovoljstvom, — rekla je, ljubeći me i ponovo stežući moje grudi. — Ovo je daleko od kraja večeri.

Put do autobuske stanice i zatim do moje kuće delovao je beskonačno. U iščekivanju nastavka, vreme kao da je stalo.

Ali vredelo je.

Ta noć je bila nezaboravna. Skoro da nismo spavale — samo smo se povremeno prekidale zbog tuša i kratkog odmora, i dalje ostajući u krevetu, zagrljene. Razgovarale smo, smejale se, ponovo vodile ljubav.

Ujutru, nakon što sam ispratila Milicu na fakultet, vratila sam se u krevet. Njen miris je bio svuda.