Muž gleda kako komšija jebe njegovu ženu

Leto u njihovom kraju bilo je nepodnošljivo vruće. Klima u stanu Marije i Nikole brujala je kao stari traktor i jedva se nosila sa vrućinom. Marija je sedela na kauču u laganoj letnjoj haljini i mahala časopisom da se rashladi, a duga plava kosa lepila joj se za vrat. Nikola, njen muž, bio je pogrbljen nad laptopom za stolom i s vremena na vreme bacao pogled ka njoj. U braku su pet godina, a njihov odnos se smirio u udobnu, ali pomalo bledu rutinu. Ljubav je i dalje bila tu, ali iskra — ona zbog koje srce ubrzano lupa — odavno je nestala.

— Nikola, možeš li da mi doneseš pivo? — protegnu se Marija lenjo, a haljina joj skliznu naviše, otkrivajući preplanule butine. Uhvatila je njegov kratak pogled na njenim nogama i blago se nasmešila. Volela je da ga zadirkuje, čak i kad nije reagovao kako je želela.

— Evo, sad ću, — promrmlja Nikola ne skidajući pogled sa ekrana. Bio je dobar muž — pažljiv, stabilan — ali ponekad previše zatvoren u svoj svet. Marija uzdahnu i nasloni se nazad. Imala je trideset godina i osećala je da joj život prolazi. Posao, kuća, povremeni izlazak iz grada — bilo je lepo, ali želela je nešto više. Nešto zabranjeno.

Začulo se kucanje na vratima.

— Ko je sad, jebote? — namršti se Nikola, ostavi laptop i ode da otvori. Marija okrenu glavu, ali u stomaku je osetila mali trzaj. Znala je ko bi mogao biti. Njihov komšija, Marko — u srednjim tridesetim, širokih ramena i drskog osmeha — poslednjih dana je prečesto “svraćao po šećer”. Više puta je uhvatila njegove teške poglede dok je gledao njeno telo, grudi, noge.

— Ej, imaš malo šećera? Opet sam zaboravio da kupim, — začu se Markov dubok glas iz hodnika.

Nikola promrmlja bez ljutnje. Marko je bio tip sa kojim je lako izaći na kraj — glasan, otvoren, uvek spreman na šalu. Radio je kao mehaničar, istetoviran, sa gustom bradom i rukama koje su delovale kao da mogu polomiti bilo šta. Marija zamisli te ruke na svom struku i oseti kako joj se toplina spušta niz kičmu.

— Marija, imamo li šećera? — doviknu Nikola.

— U ormariću, — odgovori ona ustajući. Glas joj je bio blago promukao i to je i sama primetila. — Ja ću.

Prošla je pored njih dvojice osećajući kako im pogledi klize niz njeno telo. Haljina je bila kratka i sagnula se malo duže nego što je bilo potrebno ispred ormarića, znajući da je Marko gleda. Kada se okrenula sa kesicom šećera, njegove oči su i dalje bile na njoj. Nikola se već vratio laptopu.

— Izvoli, — reče Marija, pružajući šećer i zadržavajući dodir malo duže nego što treba. Prsti su im se dodirnuli i struja joj prođe kroz telo. Marko se podrugljivo nasmeši.

— Hvala, Marija. Danas baš goriš, — reče tiho. Nikola kao da nije čuo, ali Marija je osetila kako joj se obrazi zagrevaju. Znala je da to nije samo kompliment.

— Ma daj, — odgovori sa blagim podsmehom, iako je iznutra ključala. Želela je da ostane. Želela je da vidi dokle to može da ide.

— Hoćeš da popiješ pivo sa nama? — izleti joj iznenada.

Nikola podiže pogled, blago se namršti, ali ništa ne reče.

Markov osmeh se raširi.

— Zašto da ne, ako ne smetam.

— Ne smetaš, — promrmlja Nikola, ali u glasu mu je bilo nešto čudno.

Seli su na kauč: Marko sa limenkom piva u ruci, Marija pored njega, Nikola naspram njih u fotelji. Razgovor je tekao o sitnicama — vrućini, kolima, komšijama — ali Marija je osećala kako vazduh između njih postaje sve gušći. Marko je sedeo preblizu, koleno mu je “slučajno” dodirivalo njenu butinu. Nije se pomerila. Nikola ih je posmatrao, a u njegovim očima pojavilo se nešto novo — ne samo iritacija, već čudna mešavina radoznalosti i napetosti.

— Nikola, smeta li ti da zaplešem sa tvojom ženom? — upita Marko kada je sa zvučnika krenula spora pesma.

Marija se ukoči, srce joj je lupalo. To je bio izazov. Pogledala je muža, očekujući odbijanje, ali on samo slegnu ramenima.

— Izvoli, — reče, a u glasu mu je bilo nešto što nikad ranije nije čula. Kao da je i on želeo da vidi šta će se desiti.

Marko ustade i pruži joj ruku. Marija ustade, kolena su joj blago podrhtavala. Kretali su se sporo uz muziku, njegova ruka spustila se na njen struk, malo niže nego što bi trebalo. Osećala je toplinu njegovog tela i miris kolonjske pomešan sa nečim sirovim, muškim. Nikola je gledao bez skretanja pogleda, a Marija je shvatila: ne samo da to toleriše. Sviđa mu se.

— Prelepa si, Marija, — šapnu Marko na njeno uvo. — Hteo sam to odavno da ti kažem.

Nije odgovorila, samo se privila uz njega. Telo joj se kretalo samo, um joj je bio prazan. Osetila je kako mu ruka klizi niz njenu butinu i nije ga zaustavila. Nikola je i dalje gledao, disanje mu je postajalo teže.

— Nikola, je l’ u redu? Smeta li ti da malo bolje upoznam tvoju ženu?

Marija je očekivala da eksplodira. Ali Nikola samo proguta knedlu i reče tiho, ali jasno:

— Radi šta hoćeš.

To je bila tačka bez povratka. Marija oseti kako joj se sve u stomaku steže od straha i uzbuđenja. Marko je bez oklevanja privuče sebi i poljubi je — grubo i pohlepno — pred Nikolom. Marija uzvrati bez razmišljanja, obgrlivši ga oko vrata, telo joj se prilepi uz njegovo. Osetila je njegov kurac kako se ukrućuje kroz farmerke i to ju je još više napalilo.

— Marija, jesi li sigurna? — upita Nikola, ali u glasu mu nije bilo protesta.

— Jesam, — izdahnu ona. — Hoću ovo.

Marko pogleda Nikolu sa podrugljivim osmehom.

— Dakle, gledaćeš kako jebem tvoju ženu?

Nikola ništa ne reče. Samo je stegao pesnice. Nije ustao. Nije otišao. Ostao je tu. A Marija je znala: želi to koliko i ona.

Marko je gurnu na kauč. Haljina joj se podigla. Gaćice su joj već bile mokre i nije pokušala da to sakrije. On ih je svukao jednim pokretom, otkrivajući njenu mokru pičku. Prešao je prstima preko nje, a Marija je glasno zastenjala. Nikola je gledao, teško dišući.

— Kakvu sočnu ženu imaš, — reče Marko otkopčavajući farmerke. Kurac mu je iskočio napolje — velik, debeo, sa nabreklim venama. Marija je instinktivno obliznula usne. — Hoćeš ga, zar ne?

Klimnula je glavom, nesposobna da govori. Marko je povuče bliže, a ona obuhvati njegov kurac usnama i poče pohlepno da ga puši. Radila je to polako, uživajući, osećajući kako joj puni usta. Nikola je gledao, ruka mu je skliznula do sopstvenog kurca.

— Jebi je, — reče Nikola iznenada, glas mu je drhtao.

— Sa zadovoljstvom, — odgovori Marko, okrenuvši Mariju potrbuške. Ona se namesti na sve četiri, raširenih nogu, pička mokra i spremna. Marko uđe u nju jednim snažnim pokretom, a Marija vrisnu od zadovoljstva. Jebao ju je snažno i duboko, držeći je za kukove dok je ona bez zadrške stenjala. Nikola je gledao, lice mu je bilo mešavina bola i uzbuđenja, a to je Mariju još više palilo.

— Gledaj kako je jebem, — zareža Marko ubrzavajući. — Curi kao kučka.

Orgazam je došao kao talas. Marija je vrisnula, stežući kauč, dok je Marko svršio u nju, napunivši je spermom. Izvukao se zadihan, a Marija se sruši na kauč, drhteći. Sperma joj je curila niz butine i pogledala je Nikolu.

— Dođi ovamo, — reče tiho. — Poliži me.

Nikola je oklevao samo sekundu, zatim je pao na kolena i pritisnuo usne uz njenu pičku, ližući Markovu spermu sa nje. Marija je ponovo zastenjala, telo joj je i dalje drhtalo. Marko je posmatrao sa osmehom, a Nikola kao da je izgubio svu kontrolu.

Kada je sve bilo gotovo, zavladala je tišina. Marko je otišao, dobacivši preko ramena:

— Zovi me ako bude još nešto.

Marija i Nikola su ostali sami, gledajući se. Ona je čekala da nešto kaže, ali on ju je samo snažno zagrlio, kao da se plaši da je ne izgubi.

— Ono je bilo… — započe on, pa zaćuta.

— Neverovatno? — upita Marija, gledajući ga u oči.

— Da, — izdahnu. — Nerealno.

Nisu znali šta će dalje biti, ali su oboje osećali da njihov život više nikada neće biti isti.