Стоперка — покупио сам је и појебао

— Хеј, куда идеш?

— Морам да стигнем до Београда — одговорила је девојка помало збуњено — пропустила сам аутобус и морам данас да стигнем тамо, не знам шта да радим.

— Могу да те повезем, и ја идем у том правцу, тражим путнике да не возим празан.

— Стварно!? — очи су јој засјале — много би ми помогао, реци ми, колико ти дугујем за вожњу?

— Возим лепу девојку по цени карте, ако ми обећаш пријатан разговор успут — пружио сам руку ка њеној торби да јој помогнем до аута.

— Одлично, хвала ти пуно, драго ми је што сам те срела — ишла је за мном, мало иза.

Дан у ствари није био добар још од јутра. Радећи већ неколико година у превозу путника, дешавају се дани када ништа не иде како треба. Ујутру сам нашао путнике за главни град, план је био да до подне завршим обавезе и после нађем нове путнике и вратим се. Али није ишло, као што сам већ рекао, после неколико сати стајања на аутобуској станици на крају сам одлучио да кренем сам кући. Већ је било скоро осам увече, а пут траје око три сата, није имало смисла више чекати. Последњи аутобус за мој град је већ отишао пун, тако да сигурно више неће бити никога.

А онда сам је видео. Изашла је из зграде станице потпуно збуњена, скоро плачући, освртала се око себе. Помислио сам да је питам шта се десило, можда могу да помогнем, и испоставило се да је то била права одлука.

Иако је била мало пунија, била је привлачна, имала је велики и леп грудни кош, то је било прво што сам приметио. Дуга коса везана, уређени нокти, дискретна шминка — цео њен изглед је одавао скромну личност. Онај тип девојке коју зову „сива мишица“.

Сели смо напред и кренули. Разговор је у почетку био помало испрекидан и несигуран.

— Иначе, ја сам Никола — насмешио сам се, покушавајући да опустим атмосферу.

— Милица — одговорила је стидљиво.

— Милице, немој да се плашиш, довешћу те безбедно, возим ову руту сваки дан већ годинама, ако немаш ништа против, могу да пустим музику?

— Да, наравно, музика у колима ствара пријатну атмосферу — климнула је главом.

— Слажем се, пустићу тихо да нам не смета.

— У реду.

Деловало је немогуће натерати је да прича, била је врло тиха и помало стидљива јер смо сами у колима. Кришом сам је посматрао, у мраку јесење вечери лице јој је изгледало још лепше, дуге трепавице су ми привлачиле поглед, а пуне усне су сијале на месечини. Еротске мисли су почеле да се јављају, наравно покушавао сам да се контролишем и наставио разговор.

— Милице, извини на мало личном питању — после пола сата сам се усудио — имаш ли дечка?

— Немам — одговорила је — зашто питаш?

— Веома си занимљива девојка, пријатно је причати с тобом, хтео сам да знам ко је тај срећник.

— Никола, претерујеш.

— Уопште не, чак те и потцењујем, веома си привлачна, извини на дрскости — рекао сам, посматрајући њену реакцију. Одмах је поцрвенела, благо је загризла усну, и ја сам остао опчињен тим призором.

— Немаш прстен… имаш ли дечка!? — још стидљивије је погледала и брзо скренула поглед.

— Немам, слободан сам. Тако да могу мирне савести да кажем да ми се свиђаш.

Разговор је текао мирно, била је тако стидљива, и то ми се све више допадало. Груди су јој се подизале при сваком удаху, а ја сам имао среће што је пут био празан, могао сам да се ометем гледајући у њу. Мисли су постајале све јаче, хтео сам да их претворим у стварност.

— Никола, можемо ли да станемо на бензинској пумпи?

— Наравно, и ја треба да сипам гориво.

Стајали смо. Она је отишла да среди своје, ја сам сипао гориво, купио воду и чекао је. На јаком светлу се вратила после неколико минута — иако са облицима, кретала се лако, кукови су били широки, али складни, фармерке су јој савршено стајале, а груди су биле истакнуте у уској мајици. Узбуђивала ме је, желео сам је.

— Купила сам кафу да не заспимо на путу! — пружила ми је чашу еспреса.

— Хвала, баш то ми треба, дан је био дуг.

Наставили смо пут. Делoвала је опуштеније. Почео сам да губим концентрацију.

Одједном се нешто појавило испред аута, морао сам нагло да закочим. Милица се нагнула напред, ухватила појас, али је пролила кафу по себи. Стао сам са стране.

— Милице, извини, животиња је претрчала, јеси ли се опекла?

— Нисам, али мајица је мокра, имам кошуљу у торби, могу ли да се пресвучем?

— Наравно, могу да изађем ако желиш.

— Сешћу позади и брзо ћу се пресвући, не гледај — рекла је тихо, што је учинило немогућим да то не урадим.

Узела је кошуљу и села позади. У полумраку су њени покрети били као позив. Гледао сам у ретровизор, она је знала — и изгледало је да јој се допада. Скинула је мајицу, бели чипкасти грудњак је држао велике груди, био је полупровидан, видео сам контуре брадавица.

— Милице, треба ли ти помоћ? — насмешио сам се.

— Хоћеш ли да ми помогнеш око кошуље? — насмејала се, поцрвенела — обећао си да нећеш гледати.

— Извини, превише си лепа, нисам могао да одолим — наместио сам курац који је притискао у панталонама.

— Зар не мислиш да журиш? — погледала ме директно, без да се обуче.

Окренуо сам се ка њој, схвативши тренутак.

— Изгледа да ни ти не журиш да се обучеш… и то ме узбуђује.

— Не желим да мислиш лоше о мени, али свидео си ми се већ на станици.

— Никако, одрасли смо, разумемо. Изгледа да желимо исто, зар не?

— Да — рекла је, поцрвенела.

— Хајде да одемо мало даље да нас нико не види.

— Боље је тако.

Одвезао сам до споредног пута поред језера, паркирао, угасио светла.

— Могу ли да дођем позади код тебе?

— Твој ауто… можеш шта хоћеш.

— Баш ми верујеш.

— Верујем.

Сео сам позади, већ је скинула мајицу.

— Неће бити лоше, желим да ти урадим нешто лепо, ако желиш.

— Шта значи „лепо“?

— Хоћу прво да те пољубим — привукао сам је себи.

Она се одмах препустила, пољубац је био дуг, играла се мојим језиком, угризао сам јој усну, задрхтала је, али није стала. Држао сам је за врат, другом руком сам јој стезао груди.

— Могу ли да скинем ово?

— Да — кратко је одговорила.

Откопчао сам грудњак, пао је. Погледала ме је са благим страхом, узео сам јој брадавице у уста.

— Имаш невероватне груди.

Тихо је застенјала.

Откопчао сам јој фармерке, подигла се, гаћице су биле мокре, гурнуо сам руку међу ноге, осетио колико је влажна. Масирао сам клиторис, постајала је све узбуђенија.

— Морам да скинем панталоне — наслонио сам се уназад, откопчавајући каиш.

Гледала је док сам вадио курац.

— Свиђа ти се?

— Импресивно — гледала је.

— Додирни га.

Ухватила га је, прешла руком дужином.

Повукао сам је доле, почела је да пуши, помало неспретно, али узбуђено. Истовремено сам је миловао прстима, стењала је и јаче сисала. Убацио сам прсте, брзо је свршила.

— Хоћу да те јебем — прошапутао сам.

Окренула се, ушао сам у њу, викнула је, била је уска. Почео сам да је јебем снажно, држећи је за груди, гласно је стењала. Свршила је поново. Окренуо сам је на леђа, подигао јој ногу и наставио. Држао сам је за косу и љубио док сам је јебао. После неког времена сам свршио, избацио сперму по њеном стомаку.

— Невероватна си — тешко сам дисао.

Очистили смо се, насмејала се док сам се мучио са грудњаком.

— Хајде мало да изађемо на ваздух — отворио сам врата.

Изашла је, наместила одећу. Пришао сам јој, ухватио за струк и поново је пољубио.

Убрзо се поновило, напољу поред аута. Окренуо сам је ка хауби, спустио фармерке и ушао што дубље. Викнула је, а онда почела да ужива, свршавала је више пута. Била је потпуно препуштена. Када сам био близу краја, окренуо сам је, натерао да се сагне, јебао сам јој уста и свршио у њих.

Касније, док смо возили последње километре, договорили смо се да се поново видимо, овог пута на правом састанку. Ово је морало да се настави. Била је невероватна у кревету, и желео сам још. Нико ми се никада није тако препустио, и изгледало је да јој се допало исто колико и мени.