Јебала сам се с другим мушкарцем док је мој муж спавао

Те вечери све је било као и обично. Дневна соба била је обасјана топлим, жутим светлом лампе, разговори су текли, чаше су звецкале, а у позадини је тихо свирала музика. Славили смо десет година пријатељства са Вељком — породичним пријатељем који нас је познавао много пре него што смо постали „породица“. Био је кум на нашем венчању, кум нашем сину и човек коме можеш да се јавиш у било које доба ноћи.

Мој муж, Немања, те вечери је био у одличном расположењу. Много се шалио, доста пио и непрестано причао. Вељко је, напротив, био миран, повученији, са благим, помало тужним осмехом. После развода почео је чешће да свраћа код нас, као да тражи топлину коју је изгубио.

Седела сам у фотељи, са чашом сувог вина у руци, и посматрала их са стране. Немања, већ румен у лицу, тапшaо је Вељка по рамену док је причао своје бескрајне приче. У једном тренутку, наши погледи су се срели.

То није био обичан поглед.

Није ме гледао као жену свог пријатеља. Гледао је предуго. Његов поглед је клизио преко мог лица, врата, рамена.

Скренула сам поглед, као да намештам бретелу хаљине, али срце је већ прескочило откуцај.

Око поноћи Немања је једва говорио. Попио је још једну чашу коњака, промрмљао нешто и отишао „да мало прилегне“ на кауч. После минут, већ је гласно хркао.

Остали смо сами.

— Изгледа да смо се испричали… — насмешио се Вељко, бацивши поглед ка Немањи. — Хоћеш да ти помогнем око судова?

— Не, остави, снаћи ћу се, — одговорила сам, устајући и осећајући благу вртоглавицу од вина. — Седи.

Ипак, пошао је за мном у кухињу.

Стајала сам поред судопере и испирала чаше. Вода је текла, стакло тихо звецкало. Иза зида је мој муж мирно хркао. Вељко је стајао ослоњен на довратак, прекрштених руку.

Тишина је била чудна.

— Та хаљина ти баш лепо стоји, — рекао је тихо. — Та боја… баш ти пристаје.

Укочила сам се.

— Хвала…

Нисам се окренула.

Осетила сам како ми прилази пре него што сам чула кораке. Мирис његовог парфема, помешан са коњаком, обавио ме је. Његове руке су се спустиле на мој струк и благо сам се тргнула.

— Шта радиш?.. — прошапутала сам.

— Оно о чему размишљам цело вече.

Његов глас крај мог уха. Усне које га једва дотичу.

Требало је да га зауставим.

Нисам.

Затворила сам очи и забацила главу. Његове усне на мом врату — влажне, гладне, све сигурније. Његове руке су клизиле преко мојих бутина, подижући хаљину.

— Тише… — прошапутао је.

Окренуо ме је ка себи.

Његов поглед се променио.

— На колена.

Спустила сам се на хладне плочице.

Откопчао је каиш, расфедерао фармерке. Патентни затварач је клизнуо надоле и његов тврди курац је изашао.

Прешла сам језиком преко усана.

Узео је курац у руку и приближио га мојим устима.

— Отвори.

Послушала сам. Осетила сам укус — слан, тежак. Прешла сам језиком преко главића, осећајући пулсирање.

— Дубље.

Његова рука у мојој коси, лаган притисак. Узела сам га дубље. Још дубље.

Покрет је постао ритмичан. Унутра. Напоље. Поново.

Пљувачка је текла, све је било мокро и клизаво. Влажни звуци су испуњавали кухињу.

Моје гаћице су биле потпуно мокре.

— Гледај ме.

Подигла сам поглед. Гледао ме је право у очи. Немања је хркао.

То је све чинило још интензивнијим.

Нагло се извукао.

— Доста. Желим те.

Подигао ме је и притиснуо уз хладан прозор. Напољу је била ноћ.

Спустио је бретеле хаљине. Моје груди су остале откривене. Снажно је стиснуо брадавице док нисам застењала.

Његова уста на мојим грудима. Друга рука између мојих ногу.

Померио је гаћице у страну и додирнуо моју мокру пичку.

— Погледај колико си мокра…

Његови прсти су ушли. Један. Па два. Полако. Дубоко.

Моје тело се отворило.

— Молим те… — прошапутала сам. — Јеби ме.

Извукао је прсте, превукао их преко свог курца и прислонио га уз моју пичку.

— Гледај ме.

Погледала сам.

И једним снажним покретом ушао је у мене до краја.

Моје тело се стегло око њега.

— Тако си уска…

Почео је да ме јебе. Прво полако, дубоко. Затим брже. Јаче.

Влажни звуци су испуњавали кухињу.

Обавила сам ноге око њега.

Његов палац је пронашао клиторис и почео да кружи.

Напетост је расла.

— Сад ћу… — прошапутала сам.

— Хајде… сврши за мене.

И свршила сам.

Талас за таласом.

Моје тело се тресло око његовог курца.

Још неколико снажних потеза и свршио је у мени, топло.

Остали смо непомични.

Само дисање.

У дневној соби Немања је и даље хркао.

Полако се извукао из мене. Осетила сам топлоту како се слива низ бутину.

Погледали смо се.

— Извини…

— Не.

Обукли смо се.

Вратили смо се као да се ништа није догодило.

Немања је спавао.

Код врата, Вељко ми је пољубио руку.

— Лаку ноћ.

Врата су се затворила.

Касније, лежећи у кревету поред мужа, гледала сам у плафон.

Још увек сам осећала топлоту између ногу.

Нисам знала шта ће донети сутра.